„Radnici su radnici, za nas nema razlike odakle dolaze” — kaže Goran Lukić iz Radničkog savetovališta u Ljubljani, slovenačkom glavnom gradu. Jer, u ovoj inače prilično mirnoj bivšoj republici davno nestale socijalističke Jugoslavije, i domaći i strani proleteri i proleterke bivaju iskorišćavane i lišavane svojih prava.
Mala kancelarija savetovališta je svakodnevno krcata. Tri, u pravom smislu te reči, neumorna protagonista — Laura, Goran i Goran — važna su tačka oslonca za sve one kojima poslodavci osporavaju prava i koji su izloženi eksploataciji. Laura, koja je pre više godina kao studentkinja htela da završi praksu u savetovalištu, ostala je tu gde je i počela. Voli svoj posao , iako bi više volela da ovakvi problemi uopšte ne postoje. Uz nju stoji Goran, bivši električar iz Bosne i Hercegovine, koji je sam iskusio zamke slovenačkog sistema i koji se sada sa strašću i dobrom dozom bosanskog humora zalaže za interese ovih ljudi kojima je ugrožena egzistencija. A tu je i Goran Lukić, iskusni sindikalni aktivista i pokretač savetovališta, čiji se angažman ne ogleda samo u pružanju neophodne pravne pomoći, već je pored svega posvećen političkoj akciji. To se naročito vidi u slučaju radnica i radnika na određeno vreme u luci Koper. Ovo državno preduzeće je više od dve decenije zapošljavalo radnice i radnike preko agencije za privremeno i povremeno zapošljavanje, a da ih nije primalo u radni odnos — tek je Vrhovni sud Slovenije u decembru 2022. godine, nakon višegodišnjeg sudskog postupka, stavio tačku na ovakvu praksu. Oštećenima, koji su tokom čitavog svog radnog veka bili izrabljivani, slabo plaćeni i varani u pogledu svojih osnovnih radnih prava, sada će pripasti novčana nadoknada. Ali, teška životna stvarnost je ostavila svoje tragove. „Sve sam probao, i žao mi je što u životu nisam uspeo”, rekao je jedan od oštećenih na konferenciji za novinare održanoj nakon objave presude.
Reditelj Srđan Kovačević je uspeo da napravi empatičan dokumentarac koji se kreće u ritmu svojih protagonista, a koji govori o položaju radničke klase na evropskoj periferiji. Kovačević je i sam godinama bio sindikalni aktivista u Hrvatskoj, pa tako dobro poznaje strah današnjih radnica i radnika od socijalnog i ekonomskog pada. Ime je stekao kao talentovani dokumentarista sa svojim prvencem „Tvornice radnicima”, koji govori o pokušaju jednog radničkog kolektiva u severnoj Hrvatskoj da samoupravno vodi svoju fabriku, koja je prošla kroz bezbroj neuspešnih privatizacija.
Film „Ono što treba činiti“ je 28. oktobra na 68. izdanju DOK Lajpciga imao svoju svetsku premijeru i nagrađen je nagradom interreligioznog žirija.
Rosa Luxemburg Stiftung od srca čestita svim učesnicima i učesnicama na ovom uspehu.
Trejler filma možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=iSPvjSQtXZM
Fotografija: Sabina Krešić, FADE IN.
Share:
