Diskusioni forum “Osnaživanje radnica u pomagačkim poslovima” na kom je predstavljena istraživačka studija “Položaj i izazovi radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji” održan je 11. aprila u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Ovo istraživanje je sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu, za potrebe organizacije ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima i u saradnji sa njom, a uz finansijsku podršku fondacije Rosa Luxemburg Stiftung za Jugoistočnu Evropu.
Studija, kako navode autorke, se bavi fenomenom rada u domaćinstvu, istražuje uslove rada, društvene izazove i iskustva žena koje pružaju usluge čišćenja i nege u domaćinstvima u Srbiji i u inostranstvu. Sveobuhvatni cilj bio je da se predstave i razumeju stanovišta radnica, kao i agencija i digitalnih platformi koje aktivno pružaju te usluge.
Istraživanje, koje je sprovedeno tzv. brzom procenom, je obuhvatilo analizu iskustava žena koje su tražile posao neformalno putem oglasa ili preporuka, žena koje su tražile posao formalno i neformalno, koje rade u Srbiji, one koje putuju u inostranstvo da rade na poslovima nege i čišćenja, ali i eksploataciju stranih radnica koje su bile angažovane na poslovima čišćenja, sa pretpostavkom da ih ima i na poslovima nege.
„Tek smo zavirili u ovu oblast, i otvorilo nam je mnoga pitanja, ali ćemo se baviti ovom temom i dalje“, rekla je predstavnica organizacije Astra, Jasmina Krunić.
Na diskusiji je rečeno da je važno je podržati istraživanja na ovu temu jer nema sistematičnog pogleda koji bi nam dao uvide o ovom sektoru na jednom mestu. Naša znanja i iskustva nam govore da je ova sfera rada skoro pa potpuno neregulisana, da je rodno uslovljena jer ovaj, izuzetno prekarni, reproduktivni rad brige i nege obavljaju pretežno žene iz deprivilegovanih grupa. Ovaj rad je uvek bio neplaćen, potplaćen, nevrednovan, da je namenjen ženama jer se radi „iz ljubavi“, pa samim tim nije rad koji treba platiti i vrednovati.
Istraživanje je obuhvatilo nekoliko oblasti koji su grupisani u četiri ključne teme – motivacija i proces pronalaženja posla, uslovi rada i zadovoljstvo poslom, mreže podrške i bezbednost, potencijalni rizici i eksploatacija.
Rezultati su pokazali da žene koje rade negovateljske poslove rade izuzetno prekarno, sa neadekvatnim ili nepostojećim ugovorima o radnom angažovanju, a najčešće na osnovu usmenog ugovora sa klijentima i agencijama. To znači da u praksi žene angažovane na ovim poslovima nemaju osnovna radna prava koja bi trebalo da im pripadaju – zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, plaćeno bolovanje, godišnji odmor ali i druga prava iz oblasti radnog odnosa koja garantuju Ugovori o radu. Tamo i gde postoje pisani ugovori, oni nisu garant da neće biti nepoštovanja ugovorenih uslova rada.
Poslove nege i čišćenja pretežno obavljaju žene i to često žene iz deprivilegovanih grupa: samohrane majke, migrantkinje, Romkinje, pripadnice višestruko marginalizovanih grupa. Studija pokazuje da one obavljaju poslove u domaćinstvu, daleko od očiju javnosti, gde postoji puno prostora za radnu eksploataciju, ali i trgovinu ljudima posebno kada su u pitanju žene koje odlaze u inostranstvo na rad. U pitanju je težak fizički rad, koji često podrazumeva podizanje teških predmeta ili osoba ukoliko je u pitanju nega starih ili osoba sa invaliditetom. Ukoliko dođe do bolesti ili profesionalnih oboljenja nema mogućnosti lečenja a da ostane ekonomska sigurnost, navele su autorke istraživanja.
Iako je prosek godina ispitanica u ovom istraživanju oko 50 godina, treba imati u vidu da najstarija ispitanica ima 70 godina, a najmlađa 21, što takođe govori o položaju kako starijih tako i mlađih žena koje rade u ovom sektoru.
Istraživanje je pokazalo da su radnice nedovoljno i neadekvatno informisane o bezbedonosnim merama i mogućnostima kada je u pitanju rad na poslovima nege i brige ali i čićenja i održavanja domaćinstava. Takođe, istraživanje je pokazalo da radnice smatraju da je fleksibilnost radnih sati izuzetno važna jer im omogućava da rade druge poslove i obaveze – primarno zanimanje, kućne poslove, lakšu koordinaciju više klijenata itd.
Iako studija ne govori o ovome eksplicitno, buduća istraživanja mogu koristiti ove nalaze da istraže dalje tezu o izuzetnom preopterećenju žena poslovima reproduktivnog rada, u svojoj, a potom i u tuđoj kući, a nekada i u više kako bi imale dovoljno ekonomskih sredstava za preživljavanje. Zato je i fleksibilnost rada kao pozitivnu stranu prekarnih poslova važno postaviti u jasan ekonomsko-politički kontekst, da li je fleksibilnost rada cilj po sebi ili nužno sredstvo u neoliberalnom sistemu u kome ne postoji sigurnost zaposlenja ni primanja?
Kao pozitivni utisci o radu ispitanice su navele visinu zarade, redovne isplate u kešu, i kvalitet odnosa sa klijentima. Istraživanje je takođe pokazalo da postoji potreba za formalizacijom umrežavanja žena zaposlenih u ovom sektoru, koje bi se koristile za razmeni informacija i iskustava, ali i za jačanje žena na tržištu rada deljenjem preporuka, obuka, mogućnosti. Navode se „klubovi i udruženja“ ali ne i sindikati.
Na osnovu iskustava predstavnika organizacija i sindikata iz Hrvatske, Slovenije i Belgije, ispostavilo se da problemi rada u ovom sektoru postoje na evropskom nivou, koliko god da postoje lokalne specifičnosti i razlike u nivoima formalizacije, načina organizacije rada ili pristupa ovom sektoru.
Prezentacije predstavnika iz Hrvatske, Slovenije i Belgije, bogate informacijama i značajnim uvidima, adresirala su pored pitanja uslova rada u ovom sektoru i nekoliko zajedničkih problema koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih teza:
1. U sektoru održavanja, brige i nege rade u preko 95 odsto žene.
2. U skoro svim zemljama ne postoje zvanične statistike o broju angažovanih lica na poslovima brige i nege i održavan
2. Neuređenost legislative i izuzetna prekarnost rada, kao i velika mogućnost radne eksploatacije.
3. Postoje značajne migracije u ovom sektoru.
Iskustva iz ovog sektora iz Hrvatske je predstavio Nikola Ptić iz organizacije Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju – BRID i sindikata RIS. Ova organizacija već nekoliko godina kontinuirano radi u jednoj specifičnoj niši u okviru sektora brige i nege: organizovanju personalnih asistenata osoba sa invaliditetom.
Kao i u Republici Srbiji, poslovi koji se obavljaju u domaćinstvima nisu sektorski definisani ni u Hrvatskoj, ali oni u praksi obuhvataju čišćenje, negu i brigu o starima, bolesnima, osobama sa invaliditetom, deci ali i kućnim ljubimcima.
Kako je naveo Ptić, u Hrvatskoj takođe nema istraživanja koji se bave ovim sektorom, pa su podaci o broju ljudi angažovanim na ovim poslovima, strukturi, broju angažovanih van formalnih tokova, odnosno tzv. na crno, nedostupni. Postoje podaci iz medija, sindikata i nekih drugih statistika koji se dotiču i radnika/ca iz ove oblasti koji se mogu koristiti, ali konkretnih podataka iz službenih registara nema.
Ptić je naveo da je ovaj sektor u ekspanziji, najpre zbog demografskih promena – sve većeg starenja stanovništva i povećane potrebe za ovim poslovima. Iskustvo iz Hrvatske pokazuje da je porasla potražnja i za poslovima čišćenja i održavanja domaćinstava – ona se delom zadovoljava angažovanjem radnica preko agencija, delom preko platformi, a delom i neformalno kao neregistrovani rad.
Spacifičan primer rada iz ovog sektora u Hrvatskoj jeste rad personalnih asistenata i program „Zaželi“. U pitanju je javno finansirani program putem kog se zapošljavaju, kako je navedeno, žene iz teško zapošljivih kategorija. Ovaj program koji sprovodi Vlada Republike Srbije u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i organizacijama civilnog društva se finansira putem evropskih fondova. Ideja je, kako se navodi, da kroz taj program žene „steknu radno iskustvo“ kako bi postale lakše zapošljive. Namera dakle nije u pružanju preko potrebnih socijalnih usluga nego u regulisanju nedostataka tržišta rada, iako je jasno da se ovim programom popunjavaju nedostaci javnog sektora na jedan hibridni način, sugerisao je Ptić. Ipak, sektor i dalje nije privatizovan i angažovane žene imaju ugovore o radu, ali su zarade niske, tek nešto iznad minimalne zarade, dok je rad izuzetno prekaran jer u potpunosti zavisi od projekata.
Personalni asistenti osoba sa invaliditetom, rade direktno sa korisnicima/cama, kao pomoć kako bi oni/e mogli/e da obavljaju svoje životne potrebe: cilja rada je socijalizacija, odlaganje institucionalizacije osoba sa invaliditetom što je duže moguće, ali u to spadaju i poslovi negovateljstva i zdravstvene zaštite, iako nisu opisom posla predviđeni da ih obavljaju asistenti. Oni mahom pristaju da rade i te poslove koji nisu deo njihovog ugovora, jer ako odbiju i otkažu saradnju sa korisnikom oni gube i posao, naveo je Ptić.
BRID tako od 2020. godine u saradnji sa Uni Global sindikatom radi na važnom projektu sindikalnog organizovanja personalnih asistenata u Hrvatskoj. Danas, nakon četiri godine postoji kolektiv od oko 450 personalnih asistenata koji rade na teritoriji Republike Hrvatske, od oko 2500 hiljade koliko ih ima ukupno. Uspeh je značajan, sudeći po činjenicama da je u pitanju izuzetno atomizovan rad u kome se radnice ne poznaju međusobno, pa je samo mapiranje sektora i stupanje u kontakt sa većim brojem zahtevao dosta vremena i rada na terenu. BRID je učestvovao i u kampanji za Zakon o osobnoj asistenciji, zakonu koji je, prateći trend fragmentacije rada, usvojen da uredi jednu specifičnu socijalnu uslugu, no u njega je upisana i jedna važna odredba: „personalni asistent pravo svake osobe sa invaliditetom.“
Jan Knockaert iz organizacije Fairwork je preneo belgijsko iskustvo rada u sektoru održavanja i brige i nege. Primer iz Belgije pokazuje jedan razvijeni sistem servisnih vaučera, gde korisnici usluga mogu za 9 eura da kupe 1 sat za izuzetno jasno definisane poslove – pranje sudova, peglanje, kuvanje, obavljanje male kupovine ili pomoć u kretanju za osobe sa problemom kretanja.
Vlada Belgije je ovaj projekat započela 2003. godine sa ciljem da poveća ponudu poslova, kako bi se borila protiv neregistrovanog, odnosno rada na crno, ali i, kako je naveo izlagač, da bi se uspešnije održavao balans između privatnog i poslovnog života.
U praksi korisnici kupuju vaučere odnosno radne sate od samo jedne privatne firme, stim da postoji ograničeni broj vaučera godišnje po domaćinstvu. Domaćinstvo od dva člana može tokom godine na ovaj način angažovati podršku u poslovima održavanja kuće u trajanju do 1000 časova.
Radnice imaju ugovore sa kompanijom koja posreduje, koja predstavlja poslodavca, i koja definiše radne uslove radnica.
Sistem je, ipak, preglomazan i skup. Kako je naveo izlagač, za svaki vaučer koji krajnji korisnici usluga plate 9 eura, država subvencioniše preko 18 eura, a kompanija uživa i druge poreske olakšice. Kao i u drugim državama, najveći broj radnica u ovom sektoru čine žene, preko 97 odsto, svih starosnih kategorija, pretežno sa nižim obrazovnim statusom. Radnce ipak imaju ugovore o radu i plaćene poreze, penziono, zdravstveno, imaju jasne standarde rada i njihov rad je prepoznat. Socijalni dijalog postoji i sindikati su uključeni, ali ne u meri u kojoj bi trebalo jer ni u Belgiji nema kolektivnih ugovora na nivou sektora.
Matevž Hrnežnjak iz Centra za društvena istraživanja CEDRA iz Slovenije je u svom izlaganju naglasio da su problemi koji postoje u sektoru održavanja, brige i nege internacionalni, pa da se tako moraju i sagledavati i tražiti rešenja.
Sektor brige i nege u Sloveniji je u krizi, postoji manjak smeštajnih kapaciteta, manjak radnika/ca u ovom sektoru, niske plate, ali i privatizacija. Iskustvo Slovenije je slično kao u Hrvatskoj. Radnici koji rade kao personalni asistenti osobama sa invaliditetom rade izuzetno prekarno, nemaju kontakt sa kolegama jer rade pretežno atomizovano što otežava organizovanje. Ipak, proces sindikalnog organizovanja u Sloveniji je započet 2017. godine i nakon tri godine, oformljen je sindikat.
Hrnežnjak je naveo da je ranije manjak radnica u ovom sektoru rešavan tako što su u njemu radile pretežno žene iz zemalja bivše Jugoslavije – BiH, Srbija, Hrvatska. Sada, jer su plate u Sloveniji ostale niske, one odlaze direktno u Austriju i Nemačku da rade, a Slovenija pokušava da u ovom sektoru zaposli žene sa Filipina, Tajlanda itd.
Diskusioni forum je ponudio brojna saznanja iz oblasti brige i nege i održavanja. Učesnice i učesnici foruma su došli do zaključaka da je ovaj sektor suštinski zanemaren, neuređen, rad u ovom sektoru nevrednovan, nevidljiv, prekaran, često neregistrovan pa u njemu postoje brojne zloupotrebe i radna eksploatacija žena koje većinski angažovane. Zarade su niske iako je sektor brige i nege od suštinskog značaja za svako društvo, imajući u vidu stanovništvo progresivno stari i da su demografski trendovi takvi da je neophodno značajno ulaganje u kapacitete ovog sektora i tražiti rešenja koja nisu tržišna.
Pokazalo se da je neophodno uspostavljanje mreže organizacija i sindikata iz zemalja bivše Jugoslavije kako bi se radilo na sprovođenju zajedničkog istraživanja u vezi sa problemima u sektoru brige i nege. Imajući u vidu da je sektor brige i nege i održavanja u regionu bivše Jugoslavije izuzetno povezan sa pitanjem radnih migracija, pokazuje se da je istraživanje sektora brige i nege neophodno sagledavati iz više perspektiva: lokalno, analizom lokalnih konteksta i legislative, regionalno ali i na evropskom nivou.
Kao druga važna pitanja o kojima je neophodno promišljati u analizi sektora održavanja i brige i nege nametnula su se pitanja privatizacije socijalnih usluga, nedovoljnog sindikalnog organizovanja radnica u ovom sektoru, ali i novih oblika preduzetničkih inicijativa koji se pojavljuju upravo zbog smanjenja kapaciteta javnih usluga.
Autorka teksta: Irena Pejić
Celu diskusiju možete pogledati na sledećem linku:
Share:
